Istorija kakaoa i čokolade
Teško je nabrojati na prstu jedne ruke tako sveobuhvatno iskustvo koje neka hrana može prirediti čulima, kako to može učiniti čokolada. Malo je tako istančanih doživljaja u poređenju sa onim koji kockica čokolade čini dok se topi u ustima. Ali čokolada nije uvek bila tako slatka, topljiva i glatka, u početku se čak nije ni koristila kao hrana.
Nejasno je kada se kakao tačno pojavio. Prema podacima Nacionalnog muzeja američkih Indijanaca, drevne posude starih Olmeka iz oko 1500. godine p.n.e. otkrivene su sa tragovima teobromina, stimulativnog jedinjenja koje se nalazi u čokoladi i čaju. Prema jednoj teoriji, Olmeci bi zgnječili zrna kakaoa, pomešali ih sa vodom i dodavali različite začine, konzumirajući ga kao piće. Vremenom su Maje (600. godine n.e.) i Asteci (400. godine n.e.) razvili uspešne metode i za uzgoj kakaoa. Pretpostavlja se da reč „čokolada“ možda čak i potiče odavde, a etimolozi su je povezivali sa astečkom reči „xocoatl“, gorkim pićem koje su ove drevne civilizacije pravile od zrna kakaoa.
Dolazak čokolade u Evropu
Postoje različite teorije o tome kada je čokolada stigla u Evropu, iako se oko jednog slažu, a to je da je prvo stigla u Španiju. Jedna priča kaže da je Kristofer Kolumbo otkrio zrna kakaoa nakon što je presreo trgovački brod na putovanju u Ameriku i doneo ih sa sobom u Španiju 1502. Druga priča kaže da su Asteci sa dvora Montezume upoznali španskog konkvistadora Ernana Kortesa sa čokoladom. Nakon što se vratio u Španiju sa zrnima kakaoa, navodno je svoje znanje o čokoladi dugo čuvao kao tajnu. Treća priča tvrdi da su fratri koji su predstavili gvatemalske Maje, Filipu II od Španije 1544. godine takođe doneli zrna kakaoa kao poklon. Bilo kako bilo, čokolada je postala veoma popularna među Špancima koji su način proizvodnje držali u tajnosti od drugih Evropljana skoro 100 godina, a prilagodili ga svom ukusu dodajući šećer od trske, vanilu, cimet i biber kako bi umanjili gorčinu kakaoa. Kako tajna nije mogla biti večna, čokolada se brzo proširila ostatkom zapadne Evrope. Čokolada – tada još isključivo u obliku pića – pojavila se u Francuskoj, a zatim u Engleskoj, na kraljevskim dvorovima i posebnim „čokoladnim kućama“ koje su služile isključivo društvenoj eliti.
Komercijalizacija čokolade
16.vek
U Španiju je 1585. godine stigao prvi tovar kakao zrna, što je obeležilo početak trgovine zrnom kakaoa sa Centralnom Amerikom. Potom je sledilo otvaranje prvih prodavnica čokolade i rastuća potražnja za proizvodom novog sveta. Sa velikom potražnjom, pokreću se i velike plantaže kakaoa na kojima je radilo hiljade robova. Evropljani se nisu zadovoljili ukusom tradicionalnog astečkog napitka, već su eksperimentisali dodajući različite začine i praveći različite varijante “tople čokolade”. Ubrzo su se u Londonu, Parizu, Amsterdamu i drugim evropskim gradovima pojavile moderne čokoladne kuće, rezervisane isključivo za povlašćene slojeve stanovništva.
Industrijska revolucija
1700-1900
Sve do industrijske revolucije, preko 2500 godina čokolada je bila piće za elitu, kako pri spravljanju tako i pri služenju. I za jedno i drugo bila je neophodna skupa i retka oprema i pribor. Međutim, ekskluzivnost čokolade je smanjena početkom industrijske revolucije, tačnije 1828. godine kada je van Houten izumeo hidrauličnu presu za kakao koja je istiskivala kakao puter i ostavljala za sobom kakao prah. Ovaj proces je postao poznat kao “holandski proces” a dobijeni kakao prah “holandski kakao”. Proizvodnja kakao praha od tada postaje znatno brža i pristupačnija. Godine 1847. Džozef Stors Fraj je napravio još jedno suštinsko otkriće koje je unapredilo masovnu proizvodnju čokolade. Pomešao je kakao prah i šećer sa otopljenim kakao puterom što je omogućilo formiranje čvrste mase koja se mogla izliti u kalup. Inovacije se dalje nastavljaju 1876. godine kada je švajcarac Daniel Peter dodao mleko u prahu svojoj recepturi, pri čemu je nastala prva mlečna čokolada. U istom periodu i Rodolphe Lindt razvija čokoladni fondan – takozvanu čokoladu koja se topi u ustima! Kako je čokolada postajala pristupačnija i široko dostupna, mnoštvo čokoladnih proizvoda pojavilo se na tržištu: praline, punjene čokolade, sa likerom, fondanom, suvim voćem, čokolada u prahu, glazure, namazi, tvrde bombone, bezalkoholna pića i mnogi drugi.
Moderno doba
1900
Tokom svoje viševekovne evolucije, kakao je imao burnu istoriju i doživeo mnogo promena, sem jedne – mnogo poklonika širom planete. Od 20. veka, svet postaje opsednut čokoladom. Danas se preko 4,5 miliona tona kakao zrna godišnje konzumira širom sveta, od pića do slatkiša. Zanimljiv podatak iz 2008. godine pokazuje 8.000 novih čokoladnih proizvoda te godine, što znači da je negde u svetu lansirana nova čokoladna poslastica skoro svakog sata, svakog dana te godine. Kako bi budućnost čokolade bila sigurna i kako bi generacijama koje dolaze bila dostupna u istoj meri, neophodna je primena održivih poljoprivrednih praksi sa fokusom na etički uzgojene sastojke, što postaje izuzetno važno za potrošače. Postoji realna pretnja da čokolada u budućnosti postane ponovo retka poslastica, pošto se industrija kakaoa suočava sa velikim izazovima kao što su klimatske promene, bolesti, krčenje šuma i neadekvatni prihodi koje većina farmera trenutno ostvaruje. Ova situacija mora da se promeni, potrebno je povećati produktivnost poljoprivrednika, poboljšati uslove života, zaštititi decu i sačuvati šume.
